Petrovaradinska stena

Petrovaradinska stena na ovom delu toka Dunava čini strateški veoma značajno mesto u istoriji čovečanstva. Ako napravimo samo malo putovanje kroz vreme i teleportujemo se vremeplovom videćemo neandertalce, pomirisaćemo Vinčansku kulturu, osetiti Kelte i Rimljane, Hune, Vizantijce i Ugare posetićemo Franevački red monaha Cistercita. Iza njih opustošiće moćni tatari, naslediće je Turci i savladati moćni Austrijanci koje će kasnije zameniti Kraljevina SHS, zatim nacistička Nemačka, NDH, Partizani, Jugoslavija, Srbija..... Naš pogled bez obzira na vremeplov vraća nas u period koji vidimo ispred sebe, a to je Sveto rimsko Carstvo. 

Tvrdjava
18. Oktobra 1692.  u 11:00 časova ujutru, francuski knez Charles Eugène de Croy postavlja kamen temeljac, a radove na izgradnji je vodio habzburški vojni arhitekta i inžinjer Michael Wamberg. U Izgradnji  Tvrđave učestvuje i habzburški vojni inžinjer Luigi Ferdinand Marsigli koji uspešno realizuju svoje planove i projekte. Prva faza izgradnje tvrđave Petrovaradin trajala je do 1728. kada je prekinuta zbog finansijske situacije Habsburške monarhije i pomeranja granica. U toj prvoj fazi izgradnje podignuti su temelji, bastioni i ostali fortifikacioni elementi koji su sačinjavali utvrđenja Insel schanz (Ostrvsko utvrđenje) Na velikom ratnom ostrvu, Bruck Shanz (Mostobran) na levoj obali Dunava, Waser Stadt (Vodeni grad) koji je sa citadelom bio u podnožju stene, Ober Festung (Gornja Tvrđava) koja je na steni činila hexagon sa svojih šest bastiona, Hornwerk (Rogovi koji Deluju) koji se pružao jugoistočno od Gornje Tvrđave.
1753. nastavljaju se radovi i kroz projekte Schroedera, Micowinya, Kwerlonda i drugih znatno se menja oblik i proširuje teritorija tvrđave na 149 ha. Tvrđava je građena u stepenastom i zvezdastom obliku, odnosno na taj način da svaki sledeći bedem niži od predhodnog ne bi li se udvostručila odbrana, na isti način svaki naredni spoljašnji fortifikacioni element, brani onoga iza sebe. Tvrđava Petrovaradin u poplavama i zbog siline Dunava, tačnije zbog menjanja samog toka reke u 19. veku gubi utvrđenje Insel schanz (Ostrvsko utvrđenje), a u 20. veku, tačnije nakon I-svetskog rata ruši se i deo tvrđave Bruck Shanz (Mostobran), čime se teritorija tvrđave smanjuje na 112ha površine.
Kontraminski sistem 
Vojni inžinjer Albert Heinrich Schroeder tadašnji komadant, počinje sa rekonstrukcijom kontraminskog sistema ispod i na Hornwerku. Galerije tog sistema su duge oko 20 kilometara, poseduju četiri položaja odbrane, a imale su veoma značajnu ulogu u minskom ratu. Kompleks od Komunikacionih, prislušnih, kapitalnih i anvelopnih galerija imao je svrhu kontraminskog ratovanja, u kojem bi branioci osluškivali da li napadač pokušava da potkopa bedeme tvrđave.
Ukoliko bi branilac otkrio da napadač deluje, krenuli bi sa kopanjem u smeru napadača, minirali bi svoju galeriju i na taj način onemogućili napadača da uruši bedem tvrđave i prodre u nju.
Celokupna izgradnja Tvrđave Petrovaradin trajala je 88 godina, zauzimala je površinu od 149 hektara i uz desnu obalu Dunava izdiže se na nadmorskoj visini od 113m. Poslednji zvanični zabeleženi radovi na izgradnji tvrđave kakvu danas vidimo završavaju se 22. septembra 1780.
Kontramisnki sistem tvrđave Petrovaradin je treći po veličini, a danas čini najveći očuvani sistem na svetu.